Prispodoba o nevidljivom (Mk 4, 26-34)

Datum objave: 24. travnja 2018. Kolumne

Hvalisavci u dugim haljinama (Lk 20, 46) “znaju” da je Bog njihov bog i znaju kako ga vezati uz svoje interese. S druge su strane moderni „sofisti“ koji poučavaju kako Boga nema ili se barem treba pretvarati „kao da ga nema“.

Nevidljivi, pored njih, u haljinama su starim, tiho prebiru Očenaše za kruh svagdašnji, bdiju u strahu od krike pijetlova (Lk 22, 61), iseljeni iz sebe, a naseljeni klijajućim zrnom, zrnom gorušice – nevidljivim, posijanim iznutrada raste i samo od sebe donosi plod. Oni su Sijačevi, a opet pred rastom tog čudesnoga sjemena do raskošnoga stabla postaju još neznatniji i može im se učiniti kao  trn u peti s kojim moraju hodati.

I ne mare tko će ubrati plodove velika stabla. Izdaleka tek čuju u kasni satglasove nebeskih ptica koje se gnijezde pod njegovim granama (Mk 4, 32).

RP

Načitanije

Kolumne